cokoladne lazanje

Svaki kuvarmora znati o vinima

Svaki kuvar –kulinar treba znati o vinima dosta a zasad mali osvrt na vino
Na osnovu istraživanja dolazimo do saznanja mnogih naučnika , da se vinova loza javlja u tercijaru. Dakle milione godina pre pojave čoveka. Misli se da je grožđe najstarije voće na svetu. Za prevreli sok od svežeg grožđa , za vino se kaže da je jedno od najstarijih pića.
Kada je i gde prvi put prizvedeno verovatno nikad nećemo saznati . Konstatujemo da je prizvodnja vina stara koliko i čovek . Mnogi autori naglašavaju vino kao vrednu namirnicu, a drugi kao alkoholno piće. Svaki pojedinac različito koristi vino . Ako je u grnicama dozvoljenog ,
Organizam ima mnogostruke koristi. U suprotnom se može govoriti o alkoholizmu. Alkoholizam je hronična bolest, dugo se i teško leči .Zavisnost o alkoholizmu predstavlja jedno od najvćih zla savremenog društva. Kad naši poznati naučnici govore o dobri osobinama vina gotovo da uvek ističu njegovu hranljivost i higijensku vrednost. Lekovitost vina nije samo narodno verovanje , nego ima svoje zagovornike u mnogim autoritetima enologije i medicine . U prošlosti i u današnje vreme dobri poznavaoci i ljubitelji kuvanja, tvrde da je vino
Začin jelu. Vino pospešuje varenje hrane . Vino nije samo degustatorski užitak nego i digestiv. Vino je satavni deo jela neposredno i posredno-
Miris i ukus povećava sekreciju sokova probavnog sistema, a toje vrlo korisno . Dobar učinak na resorbciju vitamina -( b- 12 ) . Intrisic faktor
Odgovornog za normalan razvoj eritrocita. Ovu odgovornost nemaju žestoka alkoholna pića kao se inače mislilo. Vina sa stanovišta geroprfilakse starijim osobama u dobi nakon 45- godina života , kiselina u želudcu se najčešće smanjuje pa se preporučuje uz dobro jelo i čašica dobrog vina. Važno je znati da ima slučajeva u koji ma se vino nemože preporučiti . Možda organizam nepodnosi vino pa je preosetljiv, a može biti posredi bolest kojoj je kontraindkacija. Posluživanje vina predstavlja pravo znanje i majstorstvo , tu postoje pravila i finese koji se moramo strogo držati. U mnogim kuvarskim knjigama je ova materija

.
Dobro obrađena a to je ’’ Prvi kuvar sveta Pellaprat’’ i ostali. Da o ukusima nije valjano rspravljati pa i o izboru vina i jela je dokz da je nemoguće zadovoljiti sve ukuse. Ali treba znati prilagoditi vina jelima koja se uslužuju , tako da vina budu što prikladnija. Vino u kuhinji ima značajnu ulogu .Vina su nezamenljiva pri kuvanju, dinstanu i pri mariniranju svežeg mesa, izrade sosova i poslastica. Topla jela bih bez vina bila nezamisljiva u kulinarstvu. Za kuvanje se kod različitihjela upotrebljavaju i različita vina : suva , mlada bela vina. Dobar kuvar će znati da goveđe meso , svinjsko, ovčije meso, a naročito meso divljači nakon mariniranja u vinu za 24- sata, omekša. I da će kad se pripremi, imati mnogo bolji ukus .bela vina se dodaju samo kuvanim jelima od belog mesa, i kuvanim jelima od povrća, ribe ,rakova ,nekim hladnim i toplim sosovima, pa i nekim slatkim jelima od jaja i testa i voća. Crna ili crvena vina se manje upotrebljavaju ali su neizostavni u dogotovljavanju tamnih sosova i dodaju se pri kraju kuvanja. Nekim jelima od testenine , peradi i s sosovima, jelima od pečuraka i šparoga dodaje se i suvi penušac. Kuvanje s vinom je specijalnost koja se ranije izučavala kod glasovitih kuvara u parizu, a trajalo je više od godinu dana,
Vino u kuhinji pruža velike mogućnosti, ali se o tome malo zna pa se i tako koristi. U okviru gastronomije deluju stručnjaci koji su školovani kao specijalisti za usluživanje vina. Oni nose naziv – Sommelier- ili vinonoše tj. Uslužitelji vina. U boljim restoranima i hotelima, nabavljaju vina. Daljni zadatak je da pomaže gostima u izboru vina koje će uz poručeno jelo da konzumiraju. Sommelier mora znati sve o vinima od uzgoja vinove loze sve do negovanja vina i posluživanja istog. Sommelier je ukratko ugostiteljski vinski ekspert okrenut gostu čije poverenje mora steći otvorenim i objektivnim tumačenjem vina. Mora biti svestrano obrazovan.

Vino je najkorisnije od svih pića
Najukusnije od svih lekova
Najugodnije od svih životnih Namirnica
Plutarh
Pojavom novih selekcija vinove loze dobili smo velki izbor vina. Tako da svako vinogorje ima svoj hit berbe te godine, moderno vino koje se plasira na tržištu. To možemo zapaziti vina iz svih grupa. Po podeli koju su dali stručnjaci enolozi , čiji je napor i znanje za visoko poštovanje.
Tako imamo i novitete u kombiniranju , koje vino uz koje jelo. Wox grupa enologa i gastronoma nemačke u svojoj knjizi o vinima i jelima predstavljaju spoj novog i tradicionalnog. Tradicionalna podela i preporuka izgleda kao sto se vidi iz sledećeg prikaza.
Aperitivna vina : služe se pola sata pre jela. --- vermut , specijalna vina tipa jerez, porto vina.
Aperitivna vina uoči jela neposredno: prevrelo jako belo vino
Za ostrige, školjke, i hladne rakove ( suvi penušac, mlada bela vina lagana)
Hladna predjela, pršut , salame, šunka, kobasica, guščija jetra, paštete islično ( suva bela vina , lagane ružice i opoli)
Predjela s jajima i mesom, testenina smesom i sosom
( lagana crna vina i opoli )
i čorbe ( neservira se vino )
Bela kuvana u sosu( odležana bela vina )
Plava pečena, pržena, poširana,( odležana bela ili lagana crna vina i opoli )
s roštilja ( jaka bela i crna vina )
Svetlo meso , bela perad ( bela vina )
Tamno meso i tamna perad ( crna vina )
Divljač i divlja perad ( teška jača crna vina )
Sir i jela od sira ( crna stara vina )
Kolači i sladoled ( polusuvi penušac ,aromatična polusuva i slatka vina ) desertna vina ).
Pola sata posle jela ( suvi penušac )
Voće , orasi ( polusuvi penušac, prirodna

Paste

............................ Paste -------------------
Pasta je testenina i predstavlja osnovu talijanske kuhinje. Talijanska kuhinja ima puno oblika testenine.
Postiji podela prema načinu proizvodnje .
Dakle imamo ’’ domaću testeninu ’’ i industriski proizvedenu testeninu.
• Po kvalitetu testa industriska pasta se naziva :
- ’’ pasta secca’’ i prodaje se suva.
• Pakovana testenina tj. Pasta ’’ all uovo’’ jeste domaća testenina s jajima. Industrija nudi pakovanu pastu s jajima pod nazivom : ’’ pastafatta a casa’’. Dakle domaća testenina je ’’ pastafatta- a casa’’ . Daljnja podela testenina ide u pravcu njezina pripremanja u kuhinji. Kao jela sa namenom da gost bira kao toplo predjelo , međujelo ili kao glavno jelo.
• Jela sa sosom od testenine jeste ’’ pasta askutta’’.
• Pasta sa nadevom su: kaneloni i ravioli.
• Gratinirana pasta- al furno – gratinirana testenina tj. Zapečena, kao što su lazanje.
• Pasta in brodo – predstavlja sitnu testeninu koja se daje u i mesne čorbe.
• Sve vrste testenine koje se koriste za :
Pastu – ’’ asciuttu ’’ – jesu špageti tanki dužine oko 50.- cm.

• . Tagliatelle – Su Široki rezanci
• Tagliarini Su Uski Vrpčasti Rezanci.
• Capellini Su Vrlo Uski Rezanci
• Capellini D’ Angelo -Vrlo Fini Tanki Rezanci.
• Fidelini Su Tanki I Puni Svežnjića Okrugli Rezanci
• Lasagne Su Široki Rezanci
• Macceheroni Su Dugi Cevasti Rezanci
• Tubetti Lunghi Su Kratki Makaroni Savijeni
• Rigatoni Su Kratki Cevasti Rezanci Većeg Otvora I Rebrasti Su Po Obodu.
• Fussili Su Kratki Rezanci Spiralnog Oblika.
• Farfalle Su Rezanci U Obliku Leptira
• Conchiglie Rigate Su Kao Školjkice
• Fiochetti Su Pasta U Obliku Peteljki
• Ricceni Su Pasta U Vidu Uvojaka.
• Ravioli Su Testenina Punjena Raznim Nadevima Pa I Mesom, Sirom , Spanaćem .
• Tortellini su punjeni venčići od testa a pune se sa mesom , sirom , ribom.
• Cannelloni se prave od testa za palačinke .Palačinke se pune nadevom I uviju u rolnu preliju odgovarajućim sosom te krato zapeku.
• Pastini je ukupni naziv za paste koje se pripremaju kao ulog A I Drugačije,. Pastini Su Ditalini , Farfallini,Goncchetti Sardi, Lunache Medie .

Kurioziteti u gatronomiji

Kurioziteti u gatronomiji
Savremene gastronomija ne postavlja dilemu , kako se uključiti u tehnologiju proizvodnje zdrave hrane. Valjano je znati da industriska proizvodnja hrane, daje velike mogućnosti dase čovečanstvo bolje hrani . Širik je spektar životnih namirnica i proizvvoda koji nam pružaju zadovoljstvo u pripremanju hrane. Razvojem turizma gastronomski raj je vidljiv u našim hotelima. Raznolikost restorana i hrane, kako nacionalnih i intrenacionalnih restorana ima vrlo mnogo . Sijaset - indiskih, kineskih , meksičkih, i ostalih restorana. Redom dolaze restorani brze hrane , koji uzimaju maha svojom brzinom i jeftinim proizvodima na tržištu . Tako imamo veliku mogućnost da svoju ponudu obogatimo i nekim od ovih restorana, angažovanjem stručnih ljudi u naše hotele. Dakle ovde se susrećemo sa pojavom takve ponude , koja iziskuje i poznavanje nekih namirnica koje su nam malo ili gotovo nepoznate. Nedovoljno poznate namirnice koje teško nabavljamo često nas oduvrate od namere da uradimo nešto novo na području gastronomske ponude. Radujemo se jedući nova jela , dolazimo na ideju i smi da ih pripremimo. Zbog potrebe da novo saznanje primenimo uvodimo vas u svet – kurioziteta gastronomije.
........... Ajvar .............
Ajvar je srpski specijalitet, koji se priprema u domaćinstvu i u industriji prerade povrća. Pravi se od paprike i plavog patlidžana. Vrlo je poznat leskovački ajvar. Poslužuje se kao hladno predjelo i kao salata.
........... Ananas ...............
ananas je plod jedne trajnice , kad je zreo miriše intezivno . A kad se unutarnji listovi lisne rozete lako isčupaju , potpuno je zreo . Poreklo ananasa je srednja amerika. Uzgaja se u staklenicima i na otvorenim poljima. Uzgaja se na azorima u brazilu i havajima. Ima široku primenu u kuvarstvu .
.............. Anona ....................
Anona je veoma slična ananasu. A ima zelenkasto smeđu koru , koja varira do ljubičaste. Voćno meso je slatko i jake je arome koja podseća na pavlaku . Uzgaja se u americi i africi , kao i u mnogim tropskim
I suptropskim zemljama. Vrlo je poznata vrsta je ’’ cherimoya’’ koja aromom podseća na jagode s lupanom pavlakom . Od ovog voća priprema se lepa krema , sladoled, i sastavni su deo sorbeta. Može se jesti kao sveže voće . Može se pridodati ostalom voću . Samostalno
Anona se može prepoloviti i semenke izvaditi kašikom . Voćno meso isto vaditi kašikom . Servira se rashlađeno.
.................. Antipasto - je talijansko predjelo ----------------
Anatipasto je talijansko predjelo od sirovog i prerađenog povrća kao što su : srce artičoke, šnitice pečenog patlidžana, koromač, maslinke, crvene paprike, marinirane pečurke, crni luk. Uz sve to se serviraju : inćuni, morski plodovi, račići, gamberi, sipa , tunjevina , i školjke. Dodati tanko rezanu pršutu, šunku, salamu , i mocarelu sir. Povrće preliti dresingom od maslinovog ulja, vinskog sirćeta i začinskog bilja.
................... Artičoka ............
Artičoka je poreklom iz severne afrike. Od 17- og. Veka se uzgaja kao vrtna baštenska biljka. Kao biljka privedena je kulturi gajenja i uzgaja se u americi , i svim zemljama mediterana. Ovo dobro i korisno povrće se priprema u svim zemljama drugačije. U italiji se naročito ceni srce artičoke , kao i ceki plod tj. Čaška artičoke. Postoji veliki broj receptura koje treba primenjivati . Artičoka dospeva na tržištu u svežem stanju i konzervirana. Artičoke nesmemo pripremati u aluminiskom i željeznom posuđu. Tako bi promenilo boju i dobile drugi ukus.

................... Avokado ....................
Avokado je poreklom iz južne amerike. Ova koštunica je u obliku kruške. Uzgaja se u mnogim tropskim i suptropskim područjima. Na tržište dospeva uglavnom iz izrajela. Ovo voće se bere dok je još tvrdo. Meso avokada sadrži belančevine i masti , dozreva naknadno i postaje meko . U evropi avokado se priprema na razne načine , i jede se u sirovom stanju. U zemljama gdese avokado ubraja u životne dnevne namirnice za široku upotrebu priprema se na ratne načine. Poznate su čorbe i jela sa više komponenata. Ako se polovice nadenu pikantnim nadevima i zapeku u pećnici onda je to jedno meksičko jelo. Meksički čuveni ’’guacamole’’, jeste sos od samlevenog avokada , sitno sečenih feferona , mlevenog paradajza, seckanog crnog luka, začinjen biberom i solju, korijanderovim listom s malo limuna i matičnjaka . Avokado kruška se smatra jakim afrodizijakom , pa se tako navodi u kanadskim istraživanjima kao voće izbora. U knjizi hrana i piće -kaže se receptima za ovo voće ’’ bravo avokado ’’.
.................. Baguette ---------------
baget je dugi francuski hleb beli . Bageta ima više vrsta i raznih dužina. Ovo je tradicionalni hleb u francuskoj . Specijalizovane pekare u našoj zemlji proizvode baget hleb.
.................. Chili – con carne ------------------
Čili sa mesom je tipično meksičko jelo . Spada u grupu složenaca. Sastoji se od pasulja , goveđeg mesa, crvenih feferona, paradajza , crnog luka, belog luka, soli, bibera, kajenskog bibera, mlevena ljuta paprika.
............. Chillyji ----------------
čili su sveže ili sušene paprike. Ove paprike su zelene ili žute boje, narandžaste , ili crvenii zreli čili su dužine od jedan do četiri cm. Uzgaja se u tropskim i suptropskim krajevima zemlje. Ovo je začin koji se upotrebljava svuda u svetu .


............Chilly – prašak ...........................
čili prašak je začinska mešavina , mleveni čili , sušenih paprika, bibera kao i drugih začina .
.................... Cikorija ---------------
Cikorija je povrće duguljastog oblika , i postoji sa belim listovima kao i crvenim .gorkog je ukusa . Kod spravljanja odstraniti lisnasto čvrsti deo biljke. Ovo povrće se uzgaja u Holandiji i u belgiji . Nemci uzgajaju i crnu cikoriju i mnogi je troše, kao sveže povrće ili kao varivo i to u raznim kombinacijama.
............. Curry ----------------
Curry je engleska reč potiče iz indiskog književnog jezika. A indiska reč je ’’ kari ’’. Označava isto što i sos od kari praha. Sastoji se od mnogih začina i to je obično jako ljuta začinska mešavina. Kupuje se samo u specijalizovanim radnjama.
. ............ Čančice ------------
Čančice su školjke koje se nalaze uz obalu severnog mora , i uz obalu atlantika. Iz severnog mora vade se koćama. Pripremaju se kao dagnje. Uslužuje se kao hladno i kao toplo predjelo . Sirove čančice su vrlo ukusne sa limunom . Pripada porodici ’’ cardiidae’’. A boja je žućkasto smeđasta do bele. Najduža osovina školjke je -8.- cm. Težina je prosečno .- 20.- gr.-. Mresti se krajem proleća i početkom leta. Može se loviti tokom celog leta : koćom se lovi tokom cele godine. Više se proda školjaka nego mesa.
.................Dagnje – ( mytilus galloprovincialis ) --------------
dagnje su školjke koje se uzgajaju u svim morima . Morska svila na koju se dagnje uhvate i vezuju radi daljeg uzgoja , vezuju se za drvene stubove. Velika uzgajališta su uglavnom u vodama jadranskog mora. U istri - pomer. Mesto kod pule. Limski kanal kod rovinja. Veza na kojim se uzgajaju dagnje naziva se rešta. Dagnje ili pedoči se jedu u toplim mesecima jer je tada najpunija školjka. Pripada porodici ---
’’ mytilidadae-a. Važno je znati da se upotrebljavaju samo strogo zatvorene školjke i sa neozleđenim ljušturama. Ako su dagnje otvorene treba ih staviti van upotrebe. Tako se izbegava eventualno trovanje. Preporučuje se rad s školjkama samo tamo gde je more jako blizu i gde ima uslova. Samo dobri poznavaoci mogu pripremati školjke. U novije vreme imamao konzervirane školjke te takve pripremati u kontinentalnom delu zemlje. Isto i polupripremljene dagnje dubinski smrznute su povoljne za pripremanje u kontinentalnom delu zemlje.
..................... Dande ulje - ...................
Dande je brazilsko ulje, koje se proizvodi od palminog drveta i lišća , narandžaste je boje. Blagog je ukusa na tržište dospeva uglavnom u manjim pakovanjima. Različite ambalaže od stakla do limenih kutija. Kupuje se u mega marketima.
............... Fontina -----------------
Fontina je talijanski sir . Spada u grupu polumasnih sireva. Odličan je stolni sir i služi za narezivanje. Aromatičnog je i sladunjavog ukusa. Upotrebljava se za topla jela i za kombinacije sa suvim voćem .
.................... Grojer -----------------
Grojer je švajcarski sir. Spada u grupu punomasnih sireva. Tvrd sir je grojer prošaran rupama i pukotinama, ima jak i aromatičan ukus. Upotrebljava se za topla jela. Neizostavan je kod spravljanja
Švajcarskog ’’ fondija ’’. Od sira ovo jelo se spremalo samo za blagdane i smatra se uskršnjim jelom. U boljim restoranima se poslužuje ’’ fondi ’’ za dve i više osoba, a u nekim prilikama priređuje se i ’’ ’’fondi parti ’’. Može se pripremati kod kuće , ako se ima kompletan pribor za fondi.
........................ Guava ............................
Kruškoliki plod guave potiče iz tropskih predele amerike a uspeva kao divlje voće u svim tropskim predelima. Plantažno se uzgaja u južnoj americi , brazilu , floridi , indiji. Ima lepu aromu koja podseća na mešavinu : kruške , dunje, i smokve . U evropi se kao sveže voće prodaje od oktobra do aprila meseca. U zemljama gde se uzgaja guava kruškastog oblika prerađuje se u sok. Voćno meso je bledozelene boje , u pojedinih sorti je boje lososa.
..................... Heljda – ( pagopyrum – esculentum ) .......................
Heljda kao botanička vrsta ne pripada travama kao sve žitarice. Heljda je zeljasta biljka koja se uzgaja radi ploda. Seme koje se upotrebljava u ishrani , vrlo je traženo kao i brašno od heljde. Jela od heljde , varivo od heljde i šampinjona, krem potaž od heljde, kroketi od heljde, palačinke od heljde, ruski blini, šareni hleb od heljde, rezanci od heljdinog brašna sa sirom , nabujak od heljde i krompira.
.......................... Herve ------------
Herve je belgijski sir i spada u bele meke sireve. A ima ga više vrsta. Visok procenat masti i blagi pa i oštar ukus čini ga specifičnim.
.................... Hlap – ( rarog ) -------------------
Hlap pripada porodici ’’ homaridae-a ’’ . Boje je smeđasto zelenkaste , prema dole gleda s rumenkastim šarama dužine je do – 60.-cm. Težina do 12.- kg-. Srednja lovna težina je oko 600.- gr. Mresti se u jesen i zimi , meso je cenjeno , ali manje od jastogovog mesa. Priprema se kao jastog prilikom kuvanja hlap pocrveni . Meso hlapa se može nabaviti u limenkama i duboko zamrznut. Celi hlapovi koji se prodaju u specijalističkim prodavnicama ili rnicama je retko naći . Žive hlapove kupujemo tamo gde je to moguće ,dakle uz more gde se love i lepo uvezanh klješta- makaza ili capa. Prodaju se u korpama ili gajbama s morskom travom .
................ Hisa ..............
Hisa je začinska mešavina poreklom iz tunisa. Ako se pomeša čili prah , soli, mleveni kim, dobije se hisa. Ovom začinom se začinjavaju skoro sva jela , osim slatkih jela.
................... Jakobova kapica -( pecten – jacobaeus ) --------------
Jakovska kapica pripada porodici ’’ pectinidae –a ’’. Boja je sivkasto rumena ili bledo žućkastorumena. Najduža osovina školjke je -13.- cm. Težina do – 100.- gr. Srednja lovna težina je oko 40.- gr. Mresti se krajem proleća i leti.meso je ukusno , jede se presno i kuvano. Priprema se kao ostale školjke, ova škpljka je dobila ime po španskim hodočasnicima koji su je nosili na odeći.
................... Jastog ( langust ) – ( palinurus vulgaris ) -------------
Jastog pripada porodici ’’ palinuridae-a ’’ i skupini dekopodnih rakova.
Uz raroga to je najveći rak jadranskog mora. Boja langusta je smeđerumenkasta s nijasama žutila s strane i po nogama. Kad se skuva postaje crven . Mresti se pri kraju jeseni i početkom zime. Dostižre težinu do – 600-.gr. A može da bude i do 5.- kg. Vrlo je ukusnog mesa u


jednom komadu .jastogovo meso je vrlo ukusno i poznato kao delikates.
.............. Tartufi - ( jelen gljiva) ......................
Crni tartuf je jedna od najskupljih jestivih pečuraka na svetu.
Postoji beli tartuf koji je vrlo redak i skuplji je od crnog tartufa. Beli tartuf nosi naziv belo zlato . Sivi tartuf je manje cenjen ali koristan , isto u pripremanju jela je kao i ostali tartufi. Postojinu prirodi oko -46.-vrsta tartufa. Slobodno u prirodi crni i beli tartuf se nalazi u – istri i francuskoj. Micelija tartufa je jedino proizvedena u belgiji . Zahvaljujući miceliji koja se nanese na korenov sistem hrasta lužnjaka i sadi se u kulturi kao rasad. Posle nekoliko godina se dobiju mali gomolji u vidu lešnika. Gomolji bilo kog tartufa se inače nalaze oko korenovog sistema nekog drveta. Poznato je da se ove gomoljaste podzemne gljive iskopavaju pomoću dresiranih pasa. A nalaze se na dubuini oko -20.-cm.tartuf dozreva u periodu zime kad im je najjača aroma. Na tržištu se nabavlja konzervirani ljušteni ili sa korom . A tamo gde ih ima u svežem stanju , upotrebljavaju se kao u hladnoj tako u toploj kuhinji. Jela sa tartufima su razna , rižoti , špagete uglavnom se traže jela od testenine sa tartufima. Obzirom na cenu retko se tartufi upotrebljavaju za druga jela i ako u posebnim prilikama i to je najbolji izbor.
--------------- Kačkavalj - -----------------
kačakavalj je čuveni Pirotski sir , polučvrst za rezanje. Priprema se od ovčijeg mleka ima -50% -masnoće u suvoj masi . Od ovog sira se pripremaju hladna i topla jela.
............... Kamenice – ( ostrige ) ( -ostrea edulis ) ---------------------
Kamenice ili ostrige pripadaju porodici ’’ ostreidae-a ’’ među jestivim školjkama ta je skupina najpozanatija i najraširenija u svetu u opšte. A posebno u evropi, S A D, Japan i Australija. Boja školjke je sivo kamenasta , pa je ostrigu tj. Kamenicu na kamenu teško poznati . Najduža osovina školjke je 13.- cm. Težina do 100.- gr.- prosečno. Kamenice se nalaze u moru slobodno ali se i uzgajaju kamenice. Prodaju se od oktobra do aprila . Kad kupujemo kamenice moraju biti potpuno zatvorene. Otvorene kamenice su mrtve i nisu za ljudsku ishranu . Mogu izazvati trovanje opasno po život. Kamenice se otvaraju sa posebnim nožem za tu svrhu . Kamenice se uslužuju po .- 6.- kom. Ili po 12.- kom. Tj. Polovina s limunom i jedu se sirove i takve predstavljaju delikates. Mogu se pripremiti i na druge načine. Važno je znati . Tamo gde ima uslova za serviranje kamenica je u blizini mora. Ko servira kamenice u ovakvim uslovima
na pravom je putu , i nikada i nikakao neće staviti ovu namirnicu u promet neispravnu.
............. Kavijar ----------------
Kavijar je usoljena ikra ribe jesetre i ribe mladice. Uglavnom se na tržištu nabavlja , crni i crveni kavijar. Pakovanje je u ambalaži male gramaže. Ambalaža je po pravilu staklena , kad se otvori doza kavijara stavi se na led i tako servira. Mora se brzo potrošiti ili čuvati na hladnom. Vrste kavijara su : malo slani , beluga, krupnozrni, od lososa crveni kavijar- keta kavijar slabijeg je kvaliteta.
.................. Losos ---------------
Losos je koja prve tri godine živi u rekama, a ondase seli u more. Ima ga težine od jednog kg, pa do.- 40.- kg. Kad putuje iz matične reke on pliva uzvodno . Kad navrši oko pet godina plodno je zreo. Na svom putu
Ka mreštenju losos dosta strada, dok pliva ka odredištu radi održavanja vrste. Meso mu je najukusnije nakon mrešćenja. Većina lososa zaglavi u rekama. Neki opet dospeju u more i ponovo se vraćaju nakon godinu dana. Lososa se još pojavljuje u skandinavskim rekama. Na tržištu dolazi kao duboko zaleđena , a filirani lososi i dimljeni nabavjaju se u vakumiranim pakovanjima . Poreklo iz kanade i amerike.
postoji mnoštvo recepata za pripremanje ove ribe, koju još nazivamo ’’lax ’’.
.......................Lotos ----------------
Lotosov koren je poreklom iz istočne azije. Upotrebkjava se u japanskoj i talijanskoj kuhinjji. Ovaj rupičasti koren se seče na šnite, i tako dobiju dekorativne šnite u obliku pčeljinjeg saća. U svežem stanju kod nas se nemože nabaviti . Konzerviran se nabavlja s tajvana, kad se otvori limenka koren je bele boje. Kad se izvadi iz limenke koren oksidira tako poplavi . Možemo to izbeći potapanjem korena u hladnu vodu sa malo meda. Koristi se kao dekoracija i drugačije.
................... Orah – ( macadamia ) ------------------
Macadamia orah je koštunica zimzelenog drveta. Macadamia se uzgaja na havajma i australiji . Jezgro ovog oraha je vrlo skupo i slično je kestenovom plodu . Na tržište evrope dospeva konzerviran u limenkama. Naročito se upotrebljava kod nemačkih kuvara ali i kod domaćica. Sastavni je deo recepta za jela od svinjskog filea, goveđeg filea, filiranog lososa, i filirane pastrmke. Naročito su dobri dresinzi sa maslinovim uljem i aromatičnim biljem i macadamia orahom .
.......................... Mango ----------------
Mango je kruškasta koštunjava vrsta voća. Drvo je zimzeleno . Poreklo manga je iz indije . Raste kao divlje u prirodi. Plantažno se uzgaja više od dvadeset vrsta. Plod manga je veličine od kruške do veličine lubenice. Plod manga je osetljiv na pritiskanje pa se bere pre potpune zrelosti . Mango ima lep i jak miris. Naknadno mango sazri i pri tom dobije zelenkasto žutu do crvenu boju. Voćno meso manga se upotrbljava za pripremanje egzotičnih jela i poslastica. Ovo voće nam pruža zadovoljstvo za pripremanje : pilećeg mesa, ćurećeg mesa, kao i rakova. S mangom čine čaroliju saladoledi , sokovi , sorbet. U evropi se može nabaviti skoro cele godine. Kod svakog jela s mangom trba se držati propisanih recepata.
......................... Maraskino ------------------------
Maraskino je liker od višnje maraske. Maraskino se upotrebljva za začinjavanje i aromatizovanje kao i za flambiranje jela slanih i slatkih .
Ovo se radi isključivo sa slatkim jelima voćnim salatama i voćem . U mešavini alkohola za flabiranje mesa divljači je odličan sastojak.

----------------- Mate ----------------
Mate je čaj koji je poreklom iz južne amerike. Mate je sušeno lišće raznolikog i samoniklog bilja. Postoji ’’ zeleni ’’ mate kao neodređeno sušeno lišće. Smeđi mate je kao prženo i sušeno lišće. Obzirom da ima malo tanina i nema kofeina napitak osvežava i okrepljuje. Na jeziku inka - mate zanači tikva. Nekada su pili čaj iz izdubljenih tikava.
....................Mozzarella – je talijanski beli sir, sveži sir sa -45-.% masti u suvoj masi. Ranije se proizvodio od bivoličkog mleka danas se proizvodi od kravljeg mleka. Talijani ovaim sirom posipaju pice, dodaju sosovima u jela od testenine, i mešaju ga u salate.
- ................ Palmino ulje----------------
Palmino ulje je proizvod uljane palme. Plodovi uljene palme se iskuvavaju i presuju i tako se dobija ovako ulje. Poreklom je iz južne amerike i zapadne afrike. Ulje ima slab miris ljubičica i spada u red jestivih ulja. Upotrbljava se kao sirovina u proizvodnji margarina. Kod nas se može nabaviti u specijalizovanim prodavnicama.
----------------------- Parmezan --------------
Parmezan je tvrdi talijanski sir. Tehnološki je zreo nakon što odleži dve godine. Posebni uslovi držanja čine sir mrvičastim . Parmezan je čuveni sir nac. U trgovini se prodaje u komadu i nan vakumiran . Bolje je kupiti komad sira po potrebi ga ti . U talijanskoj kuhinji je sir izbora, za topla jela od testenine i za seoske čorbe.

------ Pecorino--- je tvrdi talijanski sir. Pravi se od svežeg ovčijeg mleka. Ima 36% masti u suvoj masi, pogodan je za nje I gratiniranje. Jakog je mirisa I ukusa.
---- Pickles -- Marinirano povrće u vodi isirćetu. Omiljena je garnitura u engleza. Prikladno je povrće servirano uz ribu , mesa i peradi. Mixsed Pickles – se sastoji iz karfiola, sitnih krastavčića, klipovi kukuruza, maslinke , paprike , arpadžika , pečuraka I špargli.
----- Pinjoli --- su semenke pinje poreklom iz sredozemlja . Na tržištu dospevaju sirove ali I pržene i posoljene. Imaju široku primenu u kulinarstvu. Dodaju se čorbama sosovima I raznim nadevima.
----- Tamarillo---- Je bobičasto voće poreklom iz južne amerike.Plodovi su narndžastocrveni ljuska je gorka pa se voće ljušti pre upotrebe.Voćno meso je trpko i slatko sočno, i bogato vitaminima. Tamarillo se uzgaja u tropskim i suptropskim zemljama. Ovo voće je najbolje jesti u svežem stanju . Tamarillo ima sličan ukus kajsiji.

Upotreba začina u vegetarijanskoj ishrani

Upotreba začina u vegetarijanskoj ishrani
Korišćenje začina i aromatičnog bilja jeste vrlo složen posao . U kulinarstvu je potrebno veliko znanje i veština za upotrebu začina i aromatičnog bilja. Kakav je izbor začina i količina istih zavisi kvalitet jela koja se pripremaju . Dobro odabrani začini i mirisi , kao i dobra kombinacija mogu pripremljeno jelo dovesti do savršenstva ili ga potpuno upropastiti. Za domaćice sa malo iskustva a sa puno volje dase bave hranom uopšte , začini čine veliku zagonetku. Baveći se začinima otkriti će veo tajni i beskarajne kombinacije novih mirisa. Ukusi koji će te otkriti koje niste poznavali svatiti će te da su biljke aromatične i začini darovi apoteke iz božije bašte. Dale sa ovom konstatacijom možemo početi koje aromatično i lekovito bilje kao i koji začini se mogu pravilno upotrebiti . Naročito je to važno za vegetarijansku i dijetalnu ishranu i ishranu sportaša.

--------- Artičoka – začini su : peršun, kopar, vlasac, estragon , kapre, lovor, crni luk, beli luk, limunov sok, majoran , kajenski biber, karanfilić, mlevena slatka paprika .
............ Bamija .- začini su :peršun, mleveni paradajz, mlevena slatka paparika, bosiljak, estragon, vlasac, korijander, kim, šafran , kajenski biber.
------------ Blitva - začini su : peršun ,miloduh , vlasac, crni luk, biber, mlevena slatka paprika, muškatni oraščić.
------------ Bob – začini su : peršun , zelje, majčina dušica, lovor, čubar, beli luk, biber.
------------- Bundeva - začini su : peršun, majčina dušica, lovor, muškatni oraščić, cimet.

.............. Celer – začini su : peršun, majčina dušica, lovor, vlasac, kapre, . Kari, mlevena slatka paprika.
.............. Cvekla – začini su : peršun , kopar, bosiljak, kim, hren, karanfilić, piment, korijander, limunov sok, celerova sol.
----------- Cikorija – začini su : đumbir, limunov sok , mlevena slataka paprika, hren, matičnjak, muškatni oraščić.
............ Karfiol – začini su : peršun, kopar, vlasac, lovor, oregan, kari , muškatni oraščić, biber.
........... Pečurke – začini su : peršun , kopar, bosiljak, majčina dušica, crni luk, beli luk, biber, karanfilić, muškatni oraščić, susam, kari prah.
............ Pasulj – začini su : peršun, majčina dušica, lovor, crni luk, beli luk, mlevana slatka paprika, biber, kim.
................. Grašak – začini su : peršun , majčina dušica , kopar, lovor, vlasac , majoran , crni luk, beli luk.
............. Kelj – začini su : peršun , miloduh , korijandar, kadulja, crni luk, beli luk, muškatni oraščić.
.............. Kelj pupčar – začini su : peršun , kopar, korijander, muškatni oraščić.
............... Brokula – je povrće dobiveno ukrštanjem : kupusa, kelja, karfiola. Liči na karfiol, i zelene je boje.
začini su : peršun , kopar, vlasac, piment, bosiljak, miloduh , muškatni oraščić.
-----------Kopriva – začini su : kopar, vlasac, majoran, beli luk, biber.
.................... Kesten pitomi – začini su : peršun , majoran , muškatno oraščić, piment.
.............. Krastavac – začini su: peršun , kopar, vlasac, menta, kim, majčina dušica, beli luk, biber, piment, kari , korijandar.
..................... Krompir –začini su : peršun , miloduh , kadulja, majoran , ruzmarin, majčina dušica, lovorov list, kari , crni luk, muškatni oraščić.
.............. Kupus beli – začini su : peršun, vlasac, majoran, menta, kim, kari, kleka, crni lik, beli luk, biber.
----------- Kupus crveni – začini su : bosiljak, majčina dušica, muškatni oraščić, korijandar, karanfilić, limunov sok, crno vino, kajenski biber.
................. Sočivo – leća – začini su: peršun, lovor, šafran, ruzmarin, bosiljak, majčina dušica, čili, kajenski biber.
................. Boranija – začini su: peršun, vlasac, kopar, bosiljak, čubar, estragon , crni luk, beli luk, biber, .
................. Mrkva – začini su : peršun, kopar, metvica, majčina dušica, korijander, đumbir, muškatni oraščić, kari.
.................... Paprika – začini su : peršun, majčina dušica, bosiljak, ruzmarin, lovor, crni luk, beli luk, biber.
............... Paštrnjak- začini su : peršun, kopar, lovor, majoran.
................ Plavi patlidžan- začini su : peršun, estragon , menta, ruzmarin , oregan, bosiljak, majoran, kapre, pinjoli, beli luk, limunov sok, muškatni oraščić, mlevena slatka paprika.
................... Koren peršuna – začini su : bosiljak, kapre, pinjoli, majoran, limunov sok.
................... Praziluk- začini su : peršun, kopar, lovor, kari, mlevena slatka paprika, muškatni oraščić.
............. Paradajz – začini su : peršun, kopar, bosiljak, oregano, majoran, ruzmarin, vlasac, estragon, mlevena slatka paprika, kari , crni i beli luk.
.........................Salata zelena – začini su : peršun, bosiljak, slačica, kopar, vlasac, estragon, beli luk, limunov sok.
................... Soja – začini su : peršun, kari, krdumum, korijander, čili, beli luk, limunov sok, kapre, đumbir, mlevena slatka paprika.
................ Spanać- začini su : peršun, kadulja, ljupčac, beli luk, muškatni oraščić, bober.
..................Špargle – začini su : peršun, kapre, vlasac, krasuljica, majčina dušica , estragon, slačica, muškatni oraščić .
............... Tikvice – začini su : peršun , vlasac, bosiljak, šafran, slačica, beli luk, muškatni oraščić.
Vrste sirćeta koje se spominju u kulinarstvu kroz nove recepte
SIRĆE SA ZAČINIMA
# 1 litar vina ili vinskog sirćeta
# 10 zrna karanfilića
# malo cimeta
# 24 zrna bibera
# list lorbera
# kašičica slačice
# malo đumbira
# malo nastruganog muskatnog oraščića
# kašika osušene ljute paprike
# 15 zrna pimeneta (najkvirc)

U teglu ili bocu sipajte sirće, dodajte sve začine i ostavite mesec ili dva. Povremeno promućkajte. Nakon tog vremena procedite sirće, sipajte u čistu bocu i dobro zatvorite. Ako pak želite odmah da koristite ovo sirće postoji brži način. Stavite sve sastojke u posudu sa poklopcem, poklopite a posudu stavite u veći sud sa vodom i pustite da voda provri. Skinite sa šporeta i ostavite na toplom nekoliko sati. Kada se ohladi procedite. Ovako pripremljeno sirće dodaje se crvenom kupusu, krastavcima, crnom luku i sosovima.


SIRĆE SA LIMUNOM
# 6 limunova isečenih na četvrtine
# 2,5 litara vinskog sirćeta
# 50 grama pimeneta
# 50 grana slačice
# 50 gr crnog bibera u zrnu
# 50 grama struganog rena
# komadić muskatnog oraščića
# 6 zrna karanfilića
# 75 gr soli

U posudu stavite sve začine, prelijte ih sirćetom i stavite da kuva dok ne provri. Limunove natrljajte solju i stavite u dublju posudu. Prelijte sirćetom sa začinima, prekrijte salvetom i ostavite da stoji četiri dana. Procedite u čistu flašu a limun izgnječite da pusti sav sok.

Koristi se kao sastavni deo marinata ili pomešano sa uljem kao preliv za pečenu svinjetinu i salatu od krompira.


SIRĆE SA BELIM LUKOM
# 2 grančice svežeg ruzmarina
# 2 lista lovora
# 3 čena belog luka
# 1 l sirćeta

U flašu stavite ruzmarin, lorber i prepolovljene čenove belog luka. Prelijte sirćetom, zatvorite, promućkajte i držite na hladnom mestu dve tri nedelje. Tada procedite sirće, sipajte ga u čistu flašu i dobro zatvorite.

Ako želite pikantniju aromu sirćeta, dodajte na spisak začina i jednu suvu ljutu papričicu.

SIRĆE SA ZELENIM BIBEROM

# teglica zelenog bibera u sirćetu
# nekoliko zrna crnog bibera
# 3 grančice majorana
# 1 l vinskog sirćeta

Oceđen biber i sve druge sastojke stavite u flašu, nalijte vinskim sirćetom, zatvorite i ostavite da stoji nedelju dana. Tada procedite sirće, sipajte u čistu flašu i dobro zatvorite.

Začini i aromatično bilje

Začini i aromatično bilje
Aromatično i začinsko bilje ima široku primenu u kulinarstvu. Upotreba u svemu tome se sastoji iz čovekove potrebe za ukusnijom hranom istoriski gledano .još u pradavna vremena ljudi zamotavaju meso u lišće biljaka.
To rade da bih zaštitili meso , a pri tome uviđavaju da je meso ukusnije. Kod pečenja na vatri naravno da umotavanje mesa u lišće biljaka ima i higijensku svrhu. Ljudi u to vreme počinju da gaje mirišljavo i aromatično bilje. Ovo bilje ima veći značaj od mnogih začina, zato što uspeva u svim područjima sveta. Aromatično bilje se upotrebljava sveže i sušeno . Aromatično bilje u današnje vreme se uzgaja kao kulturno bilje, a raste kao divlje u prirodi . Zbog arome začine i aromatično bilje treba stavljati na kraju kuvanja, ali ne u svakom slučaju . U ostale svrhe koristiti i drugačije. U današnje vreme na tržištu imamo mnogo začina . Začine možemo nabavljati u specijalizovanim trgovinama i marketima.
................. Anis---------
Anis je jednogodišnja biljka koja se najviše gaji u španiji, siriji , meksiku . Ova biljka se upotrebljava kao začin za testa, kolače i likere.
u rusiji je nacionalni začin – nacionalizova i tu se uzgaja . U mesnoj industriji se upotrebljava kao začin za kobasice , paštete . Po sredozemlju je najrasprostraniji otud i potiče. Još su ga stari egipćani upotrebljavali kao začin .
............ Bosiljak -----------
Bosiljak je dugovečna biljka iz tropske azije i afrike. Zbog svog prijatnog mirisa i pomalo sladunjavog i oštrog ukusa , upotrebljava se kao začin za paradajz sveži i kuvan, boraniju , grašak , i jela sa jajaima. Upotrebljava se za spravljanje likera ’’ šatrez ’’ ( kartuzijanski samostani ) bosiljak se upotrebljava kao začin za pečenja, kuvane ribe, sosove, pice , i salate.
.................Borač --- ( boražina ) -------------
Borač potiče iz male azije i delova sredozemlja. Zeljasta je jednogodišnja biljka, mirisa je slabog aromatičnog i sličan je crnom luku , listovi se beru pre cvetanja. Upotrebljava se kao začin za sosove , kuvana jela od goveđeg mesa. Sušeni cvetovi borača se upotrebljavaju za peciva i kolače.
.................... Bokvica – ( bukvica ) --------------
Bokvica ima veliki broj naziva u narodu . Poznata kao velika bokvica , trajna je zeljasta biljka, i razlikujemo muške i ženske bokvice. Žeska bokvica ima široke i debele listove. Muška bokvica ima uske i duguljaste listove . Upotrebljava se u svežem i sušenom stanju. Kao sveže služi za čorbe , variva , i razne premaze u hladnoj kuhinjji. Kao šušena za začin u svim varivima.
...................... Vanila ----------------
vanila je tropska biljka vrlo mirisnog dugačkog ploda, sličnog mahuni . Upotrebljava se u šipci i u prahu . Za slatka jela , testa i kolače, za peciva , kompote , kohove, kremove, sladoled , torte i sosove. U trgovinu dolazi u kandiranom obliku i kao vanilin šećer.
................Vusterski sos ( worcestershire ) ------------------
poznati engleski zači n za meso i ribu. Spravlja se u vusteru – gradu – engleska. Prodaje se u bočicama koje treba čuvati u hladnjaku .
-..................Kajenski biber ( gvinejski biber ) -------------
Suvi plod španskog bibera , jedan od sastojaka ljutog začina poznat pod imenom kajenski biber – plod afričkog drveta.
...............Đumbir ( ingver ) .................
Biljka tropske azije gde se gaji još u stara vremena . Autohtona je biljka sa podzemnim stablom poreklom iz indije . Taj koren služi kao začin , koren u trgovinu stiže sa korom ili bez kore i oljišten . Prašak od đumbira se upotrebljava za proizvodnju ’’ kari praha ’’. Egzotična jela i poslastice sadrže ovaj začin . Upotrebljava se za proizvodnju likera. Za jelaod mesa kao začin je pogodan za šnicle, piletinu, paradajz čorbu , jabuke , kruške , kao i za đumbirov hleb, kolače kekse i pite.
.............Estragon -----------
estragon je žbunasta mirišljava biljka, ukus estragona podseća na anis. Uzgaja se kao kulturna biljka na poljima severnog banata kod padeja. Začinska je biljka: za ovčije meso , juneće meso, meso noja, meso divljači , sitne dlakave divljači , krupne dlakave divljači i pernate divljači. U mešavini sa ostalim začinima upotrebljava se za korenasto povrće , pečene i kuvane ribe, morske rakove. Ova fina biljka daje istoimeno sirće . U trgovinu estragonsko sirće se može nabavljati u mega marketima. Svako ko ima malo vrta može da uzgaja lekovito i začinsko bilje. Znameniti kuvar ancelj franjo u puli u svom malom vrtu uzgajao je preko stotinu ovih korisnih biljaka. Danas aromatično i začinsko bilje srećemo sejano u saksijama- mega marketima gdese mogu kupiti.
............... Žalfija – ( salvja, galoper, kadulja ) ...............
Žalfija je višegodišnji i dugovečni grm-. Listovi su zelenkasto bledi i aromatični . Biljka je gorkog ukusa. Kao divlja je rasprostranjena u primorsom pojasu može se gajiti kao kulturna biljka. Upotrebljava se sušen a i u svežem stanju. U trgovini imamo veća i manja pakovanja žalfije. Začinjavamo ribu, svinjetinu, razne nadeve, masna pečenja, marinade, i mešavine začina. Omoljen je začin talijanske kuhinje. Treba biti umeren u korištenju ovog začina.
................... Kapar – kapri .....................
Kapar je biljka mediteranske oblasti . Gaji se kao povrće zbog mladih cvetnih pupoljaka veličine zrna bibera. Pa tako plodovi ili pupoljci ove biljke se konzerviraju u sirćetu i usoljavanjem. Upotrebljava se za razne dresinge , gevirce, i za jela kao što su sotei, nadeve za ribu, tatarska mešavina je pravi dodatak za slane palačinke i pice.
.....................Karanfilić( klinčić ) ------------
Karanfilić je cvetni pupoljak osušenog i probranog cveta tropskog drveta. Bere se i suši neposredno pre cvetanja. Njbolji karanfilić je sa ’’ molučkih otoka’’. Upotrebljva se ceo i u prahu kao začin . Začin izbora je za slana i slatka jela ,bujone, marinate, kompote, medenjake, likere. U trgovinu dospeva u klinčićima i u prahu.
.............. Kardaif, kardanom, kardamum ............................
kardamum je biljka aziskog porekla . A ima ga u africi . Plod ove biljke je poznat kao kardaif ili rajska zrna. Upotrebljava se ka ljut začin za jela i likere. Začinjavaju se kobasice , mešavina kari praha za egzotična jela. Začin je za peciva , sosve tople i hladne. Uglavnom se treba nabavljati u zrnu a manje u prahu.
.................... Kari ,curry, currie- ’’ kari ’’------------------
Kari predstavlja glavni indiski začin. Skoro svaka domaćica u indiji spravlja svoj kari , u odnosu na navike svojih ukućana. Postoji više stotina mešavina karija, tako imamo ljutih do onih blažih . Kao dodatci mnogih karija su kokosovo mleko i kisela pavlaka. Jaka aroma -kardomoma i listova svežeg korijandera, daje fin kari . Dobar je začin za piletinu . Ovaj začin možemo nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i mega marketima. Za pripremanje karija odabrani začini su : beli luk, crni biber, crvena papričica, karanfilić, cimet, kim, kardamum, korijander, muškatni oraščić, slačica i šafran. Naziv ’’ kari ’’ se upotrebljava i za neka jela. Imamao kari od piletine , ribe i povrća.
Ako nam treba kari blagog ukusa koji se priprema od kremastih sosova, začinjenih sa jogurtom, kokosovim mlekom i egzotičnim voćem . Tad pripremamo jelo – ’’Kroma’’- i jelo ’’ Malaja Kašmir ’’.
Kroma je jelo od pilećeg mesa, jagnjećeg mesaili od ljuskara mariniranih u prelivu od začina jogurta ili pavlake.
Malaja je preliv čija je osnova kokosovo mleko, a služi za pripremanje kremastog sosa od karija .
Kašmir je kari pripremljen s aromatičnim začinima kao što su : cimet, karanfilić, kardaif, i ima profinjen i karaktreističan ukus.
................. Kečap ----------------
Kečap je industriski proizveden sos od gusto kuvanog paradajza. Na tržištu postoji više vrsta . Primena u kulinarstvu je vrlo široka jedan je od tradicionalnih sosova engleske kuhinje.
................ Kim. ( kumin ) --------------
Kim je dugogodišnja biljka. Ima malo osušeno seme u obliku polumeseca. Cveta u aprilu . Proizvođači su zemlje skandinavije , kao i engleska. Upotrebljava se seme plod. Gaji se u banatu u poljima padeja i ostalim delovima južnog banata. Kim je uljano seme kimove biljke koja delimično raste divlje ili se uzgaja. Dobar je kim koji ima krupnije seme i oštar miris. Jednogodišnja je biljka u kulturi . Kao začin dodaje se jelima od mesa i mesa divljači . Upotrebljava se za posipavanje slanih peciva. Značajan je za proizvodnju sira specifičnog ukusa kao i kimovog likera.
................ Kurkuma ---------------
kurkuma je indiska biljka čije podzemno stablo je žute boje. Ima opor i gorak ukus. Svojim mirisom podseća na šafran i đumbir. Kurkuma u prahu se upotrebljava za spravljanje indiskog karija začina i engleskog senfa.
..................... Korijandar ------------------
korijandar je biljka poreklom iz - maroka-. Upotrebljava se kao začin više od 3000.-god. Potiče iz familije štitarki, plod je veličine zrna bibera i malo krupniji . Dobar korijander je žućkasto smeđ i ima blagi ali jak aromatičan ukus. Gaji se kao kulturna biljka, kod nas u vojvodini . Na poljima kikindskog atara. Upotrebljava se za začinjavanje kobasica , mariniranje ribe, sosove, i egzotična jela i proizvodnju likera. Listovi korijandera nalik su na listove peršuna,

Kad se sitno iseckaju imaju lep miris. Tako se upotrebljava za kuvana jela od mesa a dodaje se i na kraju kuvanja.
.................. Kopar- ( mirođija ) ---------------
mirođija je jednogodišnja zeljasta biljka, listovi su tanki igličasti , cvetovi su žuti cveta leti .upotrebljava se sveže ili sušeno lišće. A može se koristit seme u mlevenom stanju u prahu. Tako se stavlja u promet. Ima specifičan miris i ukus. Kopar je evropska baštenska biljka koja se gaji zbog njenog mirisnog semena po ukusu sličnog anisovom . Samleven ili ceo upotrebljava se za čorbe i ribe , kao i za posipavanje peciva. Listovi u svežem stanju služe za dekoracije u hladnoj kuhinji . Dobar je začin za rakove , sosove , koktele od morskih plodova.
................ Majoran – ( mažuran ) --------------
majoran je jednogodišnja biljka iz porodice usnjača. Poznat je još iz davnih vremena a uzgaja se u severnoj africi , sredozenlju i delu južne evrope.veliki proizvođači su nemačka , francuska, i kod nas u vojvodini. Ovo je skupocen začin pa se merilo jedan gram zlata za jedan gram majorana. Često se zamenjuje za slični oregan . U kulinarstvu ima široku primenu , koristi se u svežem i sušenom stanju . Majoranom se začinjavaju kobasice , paštete, pice, i sosovi. Sastojak je mnogih mešavina – gevirca.
skoro za svaku vrstu mesa možemo konstatovati da je univerzalan začin.
.................. Majčina dušica – ( vreskovina, tamjanika, timjan) -------
lekovita i začinska svojstva timjana ( thymus vulgaris ) i majčina dušica ( thumus serpullum ) poznati su odavnina .
vekovima se upotrebljavaju u kulinarstvu i narodnoj medicini . Postoji nekoliko podvrsta ovih biljaka. Stari grci su ga smarali uzvišenim darom boga , koji pomaže lakšem varenju hrane. Poseban i postojan ukus daje kuvanim jelima od jagnjetine i divljači i gljivama. Dodaje se povrću salati od paradajza i krastavaca , prženoj džigerici ribi , mesu sa roštilja , pecivima . Ulje i vinsko sirće , sosovi, marinade i nadevi dobiju poseban ukus kad se začine timjanom . Majčina dušica je buljka koja raste divlje u prirodi . Uzgaja se kao kulturna biljka kod nas u vojvodini . Zeljasta i dugovečna biljka, koja predstavlja važan začin u kulinarstvu. Dobar je začin za ribu, čorbu od ostriga i rakova, bujon za kuvanje jastoga. Začin je izbira za paradajz i razna jela od mesa.
.......................... Macis – ( muškatni cvetići ) ------------------
macis su muškatni cvetići .crvenkasto smeđe ili žućkasto crveni semenkasti plaštevi muškatnog oraha . Plaštevi ovog cvetića se suše pošto je odstranjeno plodovno meso iz ljuske. Muškatni cvetovi dolaze u trgovinu u komadima ili obliku praha. Upotrebljava se za proizvodnju likera i za sosove i peciva.
.............. Morski oraščić ( muškatni oraščić ) -----------------
morski oraščić je plod tropskog drveta. Poreklom sa molučkih otoka, gaji se zbog aromatičnog ploda, kojise stavlja kao začin u razna jela , lana i slatka . U trgovini ga ima u izvornom obliku oraščića . Mleveni služi za začinjavanje jela, sosova , variva i pire od krompira.
............... Oregan - ------------------
oregan je aromatična biljka. Opora i pomalo gorka ukusa. Vrlo srodna i po ukusu slična majoranu. Oregan je važan začin u talijanskoj kuhilji. Brojana jela i sosovi kao i pice bitno preporučuju se blagodareći svojstvima ovog začina. U trgovinu dolaszi mleven i u raznim pakovanjima- .
......Piment ( pimenta – officinalis ) ili najkvirc------------
Najkvirc je plod tropskog drveta iz porodice ’’ mirte ’’ biberastog je ukusa. Poreklo biljke je iz zapadne indije , a uzgaja se na antilima , jamajci . Upotrebljava se zrnevlje tamno smeđe boje malo veće od bibera. Miris i ukus podseća na karanfilić i biber. Upotrbljava se za proizvodnju ribljih konzervi , mariniranje , kolače , peciva, i u kobasičarskoj proizvodnji. Kao začin izbora je za ovčije , jagnjeće i mlevena mesa. Kod jela za brzu pripremu a’ la min. , kao što su jela od , salate i sosvi .
---------------- Nana – ( menta ) --------------
Menta je višegodišnja zeljasta biljka. Njveći uzgajivači su poljaci , kod nas se uzgaja u vojvodini na poljima - padeja kod kikinde. Upotrebljava se za proizvodnju likera , bombona , sladoleda, čaja od nane, začin je dobar za jela koja se teško vare i za sva crna mesa. A crna mesa kao što su juneće , ovčije , pernata i dlakava divljač .
..................... Pistacija ..........................
Pistacija je zeleni koštunjavi plod malog drveta. Vrlo je sličan lešniku. Upotrebljava se za ukrašavanje torti , raznih kolača i bombona. Sastavni je deo nekih nadeva kod čurećeg mesa i pilećeg galantina. Raste u južnoj evropi . Naročito se uklapa kao začin u istoimenom sladoledu pa mu daje lepu aromu izgled i miris.

----------Rukola --------------
Rukola se najčešće koristi kao salata ili kao komponenta u mešanim salatama za poboljšanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom području, pripremljena sa maslinovim uljem, sirćetom, parmezanom ili mocarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanširana i tom prilikom gubi gorčinu.
............ Paprika -------------
Paprika je jednogodišnja biljka i raste u kulturi . Postoje mnoge vrste i sorte paprika. Kao začinska poznata je aleva paprika iz novog kneževca kod kikinde. Začinska paprika se uzgaja u mađarskoj , bugarskoj, domovina je -čile i peru -. Leskovački kraj je nezamisljiv kraj bez paprike od nize ili sa nize, specijasliteti tog kraja papriku dovode na presto kao kraljicu svih paprika .kao začin i bogatu trpezu u kulunarstvu se upotrebljava za čorbe , riblje čorbe , gulaš, paprikaše, i mnogo drugih jela mađarske i srpske kuhinje.
-------------- Bosiljak ...................
Bosiljak je biljka veoma rasprostranjena. Potiče iz persije ima jaku aromu i upotrebljava se sušeni i sveži list bosiljka. Dodaje se u , čorbe., topla jela od povrća , pečenja, pečene i kuvane ribe, i salate. Ako se pridoda bosiljku ruzmarin i žalfija , kod pripremanja ribe, postiže se sklad ukusa i mirisa što je gurmanski užitak .
................... Ruzmarin ............
Ruzmarin je zimzeleno igličasto i žbunasto grmlje.u našem narodu ima obredni i tradicionalni značaj . Kao začin se upotrebljava za meso jačeg mirisa. Za meso divljači, ovčetinu, nojevo meso . U svežem stanju daje bolji efekat u začinjavanju jela. U trgovinu dolazi isključivo sušen i u prahu.
.................... Susam ( sezam ) ----------------
Susam je biljka – orijenta. Zeljasta je biljka i potiče iz indije. Seme susama se upotrebljava u kulinarstvu , bledožute je boje. Upotrebljava se za sosove, paniranje pilećeg belog mesa, i ostale snicle od peradi . Liksuzna peciva posuta pecivom dobivaju naročit izgled i ukus. Susam ima svoju primenu u slastičarstvu a poznata je susamova - halva.
------------- Čatni -----------
Čatni je turšija od voća i ljutih začina: beli luk, slačica , sirće. Tako imamao više vesta čatnija u zavisnosti od vrste voća i povrća. Na tržištu se nude u staklenoj ambalaži i vrlo je cenjen kod engleskih kuvara.
-................ Biber....( piper nigrum )
Tropsko stablo bibera potiče iz područja monsunske azije. Prenesen je u evropu još u antici .danas se biber uzgaja u svim predelima sa tropskom klimom koja je tola ivlažna. Bobice bibera su zelene , crvene ili žute u zavisnosti od stepena zrelosti. Crni biber se dobiva od zeleno ubranih bobica, a beli od gotovo zrelih bobica crvene boje. Danas u trgovini dolazi još i oguljeni crni biber pod nazivom beli biber. Crni biber je oštrijeg ukusa oad belog bibera i jako je aromatičan. Ukus bibera je ljuto oštar. U kulinarstvu crni biber se koristi za tamnija mesa, a beli za bela mesa i slične sosove. Svetlija jela i mesa sa svetlijim biberom i obratno. Primena u kulinarstvu je vrlo široka . Mleveni biber se najbolje upotrebljava kad se odmah doda jelu i nadevu ppo recepturi gde treba. Vrlo je stari začin i kombinacija sa ostalima čini svakom ko to zna veliku radost. Postoji i zeleni biber konzerviran u salamuri ili sirćetu srcastog je oblika vrlo mekan i kao takav ima svoje mesto u začinjavanju jela, sosova, naročito kod jela po narudžbini.
--------------- Soja -----------
Soja je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki .poreklom iz kine. U istočnoj aziji se gajila pre više od 4000.- god. U evropu je preneta u .-18-om.- veku. Danas se gaji u americi , aziji ,kod nas u manjim količinama. Seme soje se koristi kuvano i pečeno . Postoji dosta sojinih nproizvoda, koji se sve više kupuju . Sojino brašno je proizvod od značaja za daljnu upotrebu . Sojine ljuspice , sojini komadići, sos od soje industriski proizveden,.soja sos pakovn u flašicama je neizostavan začin mnogim nesamo kineskim jelima . Produkti soje i proizvodi od soje su vrlo cenjeni u makrobiotici i vegeterijanskoj ishrani.
............ Cimet ---------------
Cimet je aromatična kora tropskog drveta, crvenkaste boje prijatna mirisa i ukusa. Osušena kora cimeta ili njezin prah se upotrebljava kao začin , za slatka jela , slatka testa i kolače. Ponekad i za slana jelai jela od voća je začin izbora. Cejlonski cimet je svetlo do žućkasto smeđe boje. Snažnog je mirisa i vrlo je aromatičan . Služi za aromariziranje likera, punča, amara i za kuvana vina. Upotrebljava se za proizvodnju kolača , čokolade i drugih mnogobrojnih slatkih jela.
..................... Čili biber ........................
Čili biber je suv plod španskog bibera . Jedan je od sastojaka poznatog pod imenom kajenski biber, koji je vrlo ljut i aromatičan. Plod afričkog drveta. Čili biber upotrebljava se za jela saroštilja , ribe, pečenja, poveća. Omiljen je začin u kineskoj kuhinji. U americi i englaskoj prave se razni industriski proizvodi i mešavine začina , kao i sosovi koji u svom sastavu imaju čili biber.
................ Šafran ...... ( crocus sativus ) .............
Šafran se sastoji od šušenog cveta kultivisane biljke šafrana.spadau vrlo skupe začine . Miris mu je jako aromatičan a ukus gorak . Šafran se uzgaja u španiji , austriji i francuskoj . Upotrebljqava se za čorbe, bojenje nekih bistrih supa, riže, i jela od riže. Razna egzotična jela prosto iziskuju ovaj začin . Za peciva , u hladnoj kuhinji je vrlo primenljiv.
........ Šnitling –( schnittling , schnittlauch ) ---- je vrsta sitnog luka. Blagog je ukusa i dodaje se u salate kao začin. Za tatar sos i druga pikantna jela u kombinaciji sa ostalim komponentama predstavlja pravu umetnost. Kombinacija začina i zadovoljstvo postignutim rezultatima. Mnoštvo namirnica prosto iziskuje harmoniju začinjavanja. Dakle postići da sva čula uživaju znači krajni cilj.
Mešavina za mariniranje škampa i rakova za -1.- por.
50.- gr. .-svežeg lista korijandara, 2.- gr.- svežeg nanog đumbira, 2.- gr.- nanog muškatnog oraščića, 1.- gr.- bibera u zrnu, 2.- gr.- majčine dušice, 30.- gr.- limuna.
............ Mešavina za testeninu i rižu –za -1. Por. -------------
10.-. Gr.- susamovog ulja, 10.- gr.- suncokretovog ulja, 50.- gr.- konzerviranog kestena, 6.- kom.- kapi soja sosa, 2.- gr.- kari prah blagog ukusa.
............... Mešavina za pileće meso na žaru za .- 1- por. -----------
10.- gr.- mlevene slatke paprike, 20.- gr.- pire paradajza, 5.- gr.- belog luka, 10.- gr.-. Estragonskog senfa, 2.- gr.- šećera žutog .1.- gr.- mleveni kim, 2.- gr.- soli, 10.- gr.- susamovog ulja.
....................Mešavina za mlevena mesa sa žara- za – 1.- por.------------1.-. Gr.- mlevenog kima, 1.- gr.- cimeta u prahu , 10.- gr.- svežeg lista nane sitno sečene, 1.- gr.- oregana, 1.- gr.- bosiljka, 1.- gr.- kopra, 2.- gr.- beli luk, 10.- gr.-. Suncokretovog ulja.
............... Mešavina – za jagnjeće meso – za – 1- por. ---------------
1.- gr.- mleveni crni biber, 1.- gr.- mlevei korijander , 2.- gr.- beli luk sitno seckan , 2.- gr.- meda od suncokreta, sve sastojke ovog recepta sjediniti i premazati meso .
------------------ Začin za ’’ curry’’ – indiski --------------------
Kim, slačica, kurkuma, korijander, šafran , cimet, čili, crvena papričica, kardaif, karanfilić, ovo je samo jedna varijanta od niz drugih .

GLAVNI SASTOJCI HRANE

GLAVNI SASTOJCI HRANE

• UVOD
• BELANCEVINE
• UGLJENI HIDRATI
• MASTI
• MINERALNE SOLI
• VITAMINI - A - D - C - grupa B -
• KALORICNA VREDNOST HRANE
• KAKO TREBA PRIPREMATI HRANU

Ishrana je nesumnjivo jedan od najvaznijih spoljnih cinilaca koji uslovljavaju dobro ili lose zdravlje i uticu na radnu sposobnost i duzinu ljudskog zivota. Poznavanje i razumna primena savremenih znanja o ishrani omogucavaju nam da svesno uticemo na zivotne procese u nasem organizmu.
Mi smo danas u stanju ne samo da nabrojimo koji su sastojci hrane potrebni nasem telu nego i u kojoj kolicini i u kakvom obliku ih ono najbolje iskoriscava. Zadatak hrane je slozen: ona treba da pruzi organizmu materijal za rastenje i izgradnju celija, da mu obezbedi energiju koja je potrebna telu za vrsenje telesnog i umnog rada i damu pvi sastojke koji ce ga stititi od eventualnog obolenja.
Sve zivotne namirnice koje sacinjavaju nasu hranu ne sadrze podjednako materije koje su organizmu potrebne. Neke sadrze velike kolicine hranljivih materija, a druge, pak, sadrze tzv. zastitne materije. I jedne i druge covek uzima iz zivotinjskog i biljnog sveta svesno ili instiktivno, po navici ili ukusu, i cesto takav izbor, posmatra sa gledista pravilne ishrane, moze da bude pogresan.
Osnovne hranljive i neophodno potrebne supstance za izgradnju, odrzavanje i pravilno funkcionisanje covecjeg oragnizma su belancevine, ugljeni hidrati, masti, mineralne materije, vitamini i voda. Prve tri spadaju u hranljive, a ostale u zastitne materije.
BELANČEVINE
Belancevine su zbog svog velikog znacaja za zivot nazvane jos i proteinima, jer grcki PROTOS znaci prvi, najvazniji. Ranije su sve materije, koje po svojim osobinama lice na belance jajeta ubrajane u belancevine. Medjutim, danas se zna da su to slozena hemijska jedinjenja ciji je glavni sastojak azot. One su, posle vode, najveci sastavni deo naseg tela, jer cine osnovu svih zivih celija. Misici, koza, kosa-sva telesna tkiva sastavljena su od belancevina. Kako se sva ova tkiva u toku svakodnevnih zivotnih procesa trose, to za njihovu obnovu kao i rastenje belancevine predstavljaju neophodan i nezameljiv materijal. Osim toga, one igraju znacajnu ulogu u prenosenju vode u organizmu, kao i stvaranju zastitnih materija u slucaju obolenja. Kao izvor energije i toplote mogu se uporediti sa ugnjenim hidratima, mada je iskljuciva upotreba belancevina kao izvora energije nepozeljna i sa ekonomske i sa fizioloske tacke gledista. U pogledu hranljive vrednosti, belancevine se medjusobno razlikuju. Ne postoji nijedna belancevina koja bi kompletno sadrzavala sve sastojke koji su organizmu potrebni. Ova cinjenica primorava coveka da se hrani mesovitom hranom, tj. I biljnom i zivotinjskom. Glavni izvori belancevina zivotinjskog porekla su meso, , mleko, mlecni proizvodi i jaja, a biljnog zita i njihovi proizvodi (brasno, hleb, testa), krompir, mahunasti plodovi itd.
Za odredjivanje potrebne kolicine belancevina u nasoj ishrani najmerodavniji su cinioci starost, zdravstveno stanje i priroda posla koji se obavlja. Uopste se uzima da je dnevna potreba odraslih, zdravih osoba 1 gram belancevina na 1 kg telesne tezine. Smatra se medjutim, da su za pravilnu ishranu dece, koja rastu, potrebne vece kolicine belancevina-do 3 grama na 1 kg telesne tezine. Pojačano unosenje belančevina potrebno je i ženama u izvesnim fizioloskim stanjima, kao sto su trudnoća i dojenje, zatim teškim fizičkim radnicima, osobama koja su preležala neku bolest i bolesnicima pre i posle operativnih zahvata. Isto tako i pojedina dugotrajna obolenja, oštećenja jetre, opekotine i rane zahtevaju više belančevina.
Nase telo ne moze nagomilavati rezerve belancevina kao sto to čini sa mastima i ugljenim hidratima, te ga njihovo nedovoljno unošenje primorava na trošenje sopsstvenih-tkivnih-belančevina, sto ima za posledicu opšte opadanje zdravstvenog stanja, smanjenje otpornosti prema zaraznim bolestima, zamor, smetnje pri rastenju, opadanje telesne težine itd.
UGLJENI HIDRATI
1.Pod ovim imenom podrazumeva se u prvom redu sećer i materije koje su mu srodne. No to ne znači da su sve materije slatkog ukusa ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su, po hemijskom sastavu, ustvari jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika, iz kojih se izvanredno složenim hemijskih procesima u našem telu stvaraju toplota i energija. Najveći deo energije, potrebne za rad dobijamo baš iz ugljenih hidrata koji su široko rasprostranjeni u prirodi. Ima ih i u biljnim i životinjskim namirnicama, a čovek ih najviše unosi hlebom, krompirom, voćem i sećerom. Najvažniji ugnjeni hidrat biljnog porekla je skrob, koji spada medju najraširenije materije u biljnom svetu. To je složeni ugljeni hidrat koji telo ne može da koristi u onom obliku u kojem se javlja u prirodi. On mora prethodno da bude u procesima varenja razlozen u prost secer, tzv. Glikozu, pa ga tek onda moze organizam da iskoristi. Namirnice životinjskog porekla su mahom siromašne u sećeru. U mesu je količina sećera toliko neznatna da se praktično i ne uzima u obzir. Jedino ga nesto više sadrže unutrašnji organi (iznutrice). Životinjski sećer naziva je glukogen i njegova je važnost u tome što se kao zaliha sakuplja u jetri i misicima i, u slučaju potrebe, na primer, pri težem fizičkom radu, organizam ga može odmah iskoristiti. Sem skroba i glukogena, traščanog i mlečnog sećera, koji spadaju u složene ugljene hidrate, postoje i takozvani prosti sećeri kao sto su grožđani i voćni sećer. Svi ovi ugljeni hidrati se mnogo brže vare nego masti i belančevine. Izuzetak od ovoga je celuloza koju organizam nije u stanju da razgradi, te je ne može koristiti kao energetski materijal. Ali, celuloza zato može da posluži kao dobar regulator rada naših creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Što se tiče količine ugljenih hidrata, koju čovek treba da unese hranom, ona zavisi od težine posla. Prosečna dnevna potreba kreće se između 400-500 grama.
MASTI
U ishrani masti predstavljaju dragocen izvor telesne toplote i energije. U biljnom svetu se nalaze u klicama semenki i masnim plodovima (maslinama,orasima), dok su uživotinjskom svetu sadržane u tkivu životinja. Često se iz praktičnih razloga masti svrstavaju u “vidljive” i “nevidljive”. U ovo poslednje spadaju masti koje se, da se tako izrazimo, nalaze skrivene u životnim namirnicama kao njihov sastavni deo, na primer u orasima,čokoladi, siru, dok su druge masti, kao svinjska, gušja, puter spadaju u “vidljive”. Sve vrste masti i ulja imaju manje-više istu hranljivu vrednost i, u poredjenju sa ugljenim hidratima, daju otprilike dvaput veću količinu energije i toplote. Masti se u poredjenju sa ugljenim hidratima i belančevinama sporije vare sto nam objasljava zbog cega se čovek oseća duže sitim kada jede masniju hranu. Ulja se lakše vare od čvrstih masti, što je od naročitog značaja u dijetetici na primer kod oboljenja jetre. Izvesne masti su nosioci vitamina koji su u njima rastvorljivi, kao vitamin A, D, E, K. Potrebe organizma u mastima kreće se oko 60 grama dnevno, i svako prekomerno ili smanjeno unošenje može biti štetno. Pri prekomernom uzimanju masti ona će se gomilati u masnim ćelijama potkožnog tkiva, izazivajući gojaznost, dok će prožimanje unutrašnjim organa (jetre, srca itd.) mastima slabiti njihove funkcije. Nedovoljno unošenje masti dovodi do slabljenja otpornosti tela prema infekcijama i zarazama.
MINERALNE SOLI
Nalaze se u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla. Prisustvo mineralnih soli u hrani od velike je vaznosti, narocito pojedinih, kao sto su: natrijum, hlor, kalcijum, fosfor, gvozdje i jod. U tabeli dat je pregled namirnica koje sadrze najvaznije mineralne soli.
VITAMINI
Danas se o vitaminima mnogo govori kao o vaznim sastojcima hrane, ciji nedostatak dovodi do razlicitih poremecaja u organizmu. Vitamini se javljaju u hrani u vrlo malim kolicinama, pa ipak dovljinm da ispune svoj zadatak u organizmu. No svaka namirnica ne sadrzi i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mesovita. Ali i uzimanje mesovite hrane moze da bude nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervisanju mogu da uniste vitamine u namirnicama. Poznato je da se neki vitamini rastvaraju u mastima (A, D, E, K) dok se drugi rastvaraju u vodi. Jedni su otporni prema toploti i duzem stajanju, dok se drugi u tom slucaju unistavaju. Tako na primer, spanac, koji je dosta bogat vitaminom C, vec na obicnoj sobnoj temperaturi za 1-2 dana stajanja gubi polovinu od prvobitne kolicine. Moze se uopste reci da su vitamini rastvorljivi u mastima otporniji prema dejstvu toplote.
VITAMIN A- se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslu, zumancu i nekim vrstama povrca. Minimalna kolicina od 3-5 miligrama u svakodnevnoj ishrani podmiruje potrebe organizma u ovom vitaminu. Ako se unosi u vecim kolicinama, sakuplja se ako zaliha u jetri i trosi kad je organizam u oskudici. Moze se zagrevati i do 120 C a da pri tome nista ne gubi od svoje vrednosti.
VITAMIN D- naziva se jos i “antirahiticni” vitamin, jer je obljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Za pravilan razvitak kostiju i zuba uz kalcijum i fosfor neophodan je i vitamin D te je od izvanredne vaznosti da je u dovoljnoj kolicini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ima ga u uljima morskih , u mleku, maslu, zumancu i jetri. Hrana biljnog porekla siromasna je ovim vitaminom. Kako se vitamin D stvara u kozi pod dejstvom suncevih zraka, najbolja predohrana je suncanje leti a zimi je uzimanje ribljeg ulja.
VITAMIN C-je vrlo rasprostranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, pomorandzi, sipku i paprici. Meso, mleko i ostale namirnice zivotinjskog porekla sadrze ga u neznatnim kolicinama. Na visokoj temperaturi i stajanju na vazduhu brzo propada, te iz tog razloga treba namirnice koje ga sadrze kuvati sto krace u poklopljenom sudu. Najidealnije je priprema povrca na pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno sa njom. Ljudski organizam ne moze da nagomilava vitamin C zato je potrebno da se svakodnevno unosi. Dnevne potrebe se krecu od 50-100 miligrama.
VITAMINI GRUPE B-ovoj grupi pripada niz u vodi rastvorljivih vitamina, dosta otpornih prema toploti od kojih svaki ima posebnu ulogu u organizmu. Glavni izvori su: zita, pirinac, pasulj, grasak, pivski kvasac, jetra, bubrezi itd. U manjim kolicinama ga sadrze zumance, mleko, krompir i orasi. Iz ove grupe znacajni su vitamini B1, B2, B12 i tzv. PP faktor.
B1-(aneurin)-iako su dnevne potrebe oko 2 miligrama-nedostatak ovog vitamina dovodi do poremecaja koji se odrazavaju:slaboscu zivaca, misica, srca, pojavom otoka i preosetljivoscu. Oboljenje se naziva beri-beri, i srece se cesto u Aziji zbog jednolicne i oskudne ishrane.
B2-dnevne potrebe organizma krecu se oko 2-3 miligrama.Nedostatak ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta, uglovima usana i ociju. Oko usiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje koze, a na dodirnoj liniji sluzokoze i koze usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u ocima, oticanje ocnih kapaka i promena na jeziku.
B12-ima povoljno dejstvo na lecenje izvestnih vrsta malokrvnosti.Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.
PP faktor (nijacin)-nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod imenom pelagra zbog jednolicne ishrane. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju koze (crvenilo, pucanje, ljustenje) i poremecajima u gotovom celom organizmu a narocito u organima za varenje. Javlja se i dusevni poremecaj uz gubitak volje. Nalazi se u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali clanovi grupe B, a dnevne potrebe su od 12-20 miligrama.
KALORIČNA VREDNOST HRANE
1.Sve hranljive materije unete u organizam podlezu nizu promena pri cemu se materije menja. Kao rezultat toga stvara se toplotna energija koja je potrebna ljudskom organizmu. Ta energija meri se kalorijama. Jedna kalorija je ona kolicina toplote koja je potrebna da se jedn kilogram vode zagreje za 1 C. Tako u toku sagorevanja u organizmu jedan gram belancevine daje 4,1 kalorije, 1 gram masti 9,3 kalorije, a 1 gram ugljeni hidrata 4,1 kalorije. Za odrzavanje svih zivotnih funkcija i rad svih organa organizam trosi pri potpunom mirovanju oko 1600 kalorija. Pri misicnom i umnom naprezanju potrosnja je veca i to utoliko koliko je rad naporniji.

KAKO TREBA PRIPREMATI HRANU
Najjednostavniji odgovor bi bio: “potrebno je ostaviti prirodan sadrzaj namirnica sto je moguce prirodnije”. Ovo je osnovno pravilo pri pripremanju hrane. Namirnice ne treba mnogo sitniti, kvasiti i kuvati, jer dolazi do velikih gubitaka hranljivih sastojaka. Cesto se iz neznanja razara ono sto u namirnicama vec postoji, a kasnije se kao posledice javljaju razne stetne bolesti i obolenja. Zato sve sto se moze jesti sirovo ne treba kuvati. Delovanjem toplote namirnice se mogu omeksati na vise nacina:
-omeksavanjem u vodi ili vodenoj pari,
-omeksavanjem pomocu vode i masti,
-omeksavanjem u vrucoj masti ili ulju,
-omeksavanjem u “suvoj toploti”- u rerni, peci i sl.
-kuvanjem namirnica u vodi na temperaturi od 100 stepeni.
Prilikom pripremanja hrane veoma je vazno dodavanje zacina, ali prilikom njihove upotrebe treba biti umeren, jer svako preterivanje u tom pogledu moze imati stetne posledice po nase zdravlje.
Kineska poslovica: "Zdravlje je luksuz u kome možemo svi uživati. Sve što je potrebno je malo volje ali i mnogo mudrosti da otkrijemo kada je pravo vreme da sebi poklonimo ono što će nas učiniti najbogatijim na svetu."

Kuvar – početak istorijat kulinarstva

Kuvar – početak istorijat kulinarstva
Razvoj kulinarstva i istorijat obeležava u novije vreme uglavnom francuska kuhinja. Smatra se da taj primat ima od 1400- te- godine, pojavom znamenitog kuvara Bufeta. Dakle. Bufet je postavio takvu vrstu gozbe koja je predstavljala – hladni bife. Po imenu kuvara ova vanredno luksuzna gozba dobija i svoje ime.U to vreme pomenuti kuvar na dvoru francuske postaje , kao i na ostalim dvorovima oličenje majstorstva u domenu hladne kuhinje. U to vreme dolazi do promene stava u odnosu na kuvarstvo u svetu Poznato je da iz vremena Persije , stare Grčke, Rima i ostalog sveta, da su obroci bili obimni. Gozbe su trajale po čitav dan.Tako je bila posluga angažovana po specijalnosti.
Specijalnost sečenja mesa i velikih komada pripadala je vrsti specijalista koji su se zvali ‘’ scikori ‘’. Hetere su devojke koje služe goste dvora i u svemu im udovoljavaju. Tako dobro obučena posluga postaje tražena . Francuski kuvari kao nosioci posla odlaze na bečki , ruski , i ostale dvorove. Fino kuvanje postaje priznat zanat koji se dobro vrednovao u svakom pogledu . Razvoj kuvarstva u to vreme jeste rezultat potrebe ljudi da se bolje hrane . Stari grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od grka su je preuzeli rimljani . Iz istorije persije poznato je da u toj zemlji u -6- veku p. N. E. Postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem . Radeći kao kuvari uspeli su da dostignu vrhunac umeća u kulinarstvu . Prateći razvoj kuvarstva kroz vekove, dolazimo do podataka da je u – 5- om – veku p. N. E. U grčkoj napisana najstarija knjiga o kuvanju koja se zvala ‘’ opsologija ‘’ovu knjigu napisao je Terpsion . Njegov učenik – Arhestratos starogrčki gastronomski pisac iz – 4- og- veka p. N. E. Napisao je delo ‘’ Hedipatija’’ova knjiga predstavlja enciklopediju kuvarske veštine.
pisac hedipatije nazvan je - homerom - gastronomije. Od starih rimskih pisaca imamo ’’ Cato maiori ’’ – striji, koji je napisao delo ’’ Dere rustica ’’
O ratarstvu gde daje i recepte za spravljanje hrane. Živeo je u drugom veku pre nove ere. U to vreme javlja se i Apikus, koji je napisao kuvarsko remek – delo ’’ Dearte ’’ Coguinarija ’’ lib- od 1 - 8 .- Dakle u tih osam knjiga daje uputstva za pripremanje fino odabranih jela. Rimljani kasnijeg doba uživali su veliko materijalno blagostanje , ali su postali neumereni u svakom pogledu . Očitovala se težnja za lepotu i raskošnost jela na gozbama. Dolaskom barbara i nordiskih naroda kuvarstvo doživljava u četvrtom i petom veku slom i nagli pad. Skoro svi kuvari su poubijani , mnogi su pobegli , a samo mali broj kuvara ostaje u službi novih gopodara. U srednjem veku vladao je takav ukus u spremanju jela kao i u vreme klasičnog rimskog kuvarstva. Težnja je bila u gozbama koje će zadiviti goste neviđenim sjajem na jelovniku . Data jela predstavljala su klasičani egzotičan izbor. U dvanaestom i trinestom veku stiže u evropu : kim, anis, cimet, biber, đumbir, oraščić, i ostali začini. Kuvarsko umeće doživljava procvat u doba renesanse u
14.om – veku prvo u Italiji a zatim u Francuskoj . Moramo napomenuti i to da iz doba renesanse - 1498- godine u Veneciji dolazi do štampanja knjige Bartolomea Platine ’’ De arte kokvinarija’’ . Renesansa označava napredak francuske kuhinje dolaskom talijanskih kuvara. Katarina - Mediči- 1519- god. Do .- 1589.- god. Udajom za Henrika drugog postaje kraljica francuske. Dakle imamo to vreme obeleženo jakim razvojem
kuvarstva u francuskoj. Moderno kuvarstvo razvilo se svakakao na mediteranskom tlu . U početku kod aristokrata i bogataša i političara, kao što je bio slučaj kod rimljana. Napokon 1765.- god. ’’ Bulanžer’’ je otvorio prvi restoran u parizu to je predstavljalo novu eru u
Gastronomiji u tih zadnjih pedeset godina. U -20.- veku kod nas školovano je dosta dobrih kuvara, koji su obeležili vreme u kome žive i rade. Tako možemo govoriti o velikanima , naše gastronomije u današnje vreme. Najezdom brze hrane formira se nova generacija kuvara , pa teško možemo naći nekoliko kuvara koji su prepoznatljivi po dobrim supama , sosovima i ostalom hrnom. Brzu hranu je donela brzina života. Ova vrsta hrane je potisnula tradicionalnu i zdraviju hranu . Obzirom da je ishrana našeg naroda i turista od velikog značaja za turističku ponudu , moramo biti prepoznatljivi po tradiciji zdrave hrane.